Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi!

Komitet za kopneni transport Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu je krajem 1989. godine usvojio Konvenciju o građanskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu tokom prevoza opasne robe drumom, železnicom i unutrašnjim plovnim putevima (CRTD). Konvencija je otvorena za potpisivanje početkom 1990. godine, ali kako je samom konvencijom predviđeno da na snagu stupa dvanaest meseci nakon pete ratifikacije, ona nikada nije stupila na snagu. Konvenciju su za sada potpisale Nemačka i Maroko, a ratifikovala je Liberija.

Jedan od razloga zbog kojeg zemlje članice Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu nisu pristupile Konvenciji jeste pretežna odgovornost prevoznika. Konvencija u svom članu 13. predviđa isključivu obavezu prevoznika da svoju odgovornost u transportu opasne robe pokrije osiguranjem ili drugim finansijskim jemstvom, poput bankovnog jemstva. Ovo bi direktno rezultovalo povećanjem cena prevoza, a indirektno povećanjem cena uvezenih proizvoda i smanjenja konkurentnosti cena proizvoda prilikom izvoza. Među ostalim razlozima zbog kojih Konvencija nije stupila na snagu navedeno je to da je Konvencija bazirana na karakteristikama drumskog prevoza dok specifičnosti prevoza železnicom i unutrašnjim plovnim putevima nisu uzete u obzir, kao i taj da je definisani iznos premija previsok. Na primer, u drumskom transportu, u slučaju smrti ili telesne povrede, odgovornost je ograničena na 18 miliona jedinica posebnog prava vučenja (SDR). Na kraju, jedan od razloga je da u pojedinim zemljama članicama postoji zakonom definisana obaveza osiguranja od odgovornosti za nastanak štete prilikom transporta opasne robe.

Da li je u Republici Srbiji obavezno osiguranje u transportu opasne robe?

U Republici Srbiji je do 2017. godine postojala zakonska obaveza vlasnika, odnosno nosioca raspolaganja opasnom robom da se osigura za slučaj štete pričinjene trećim licima usled smrti, povrede tela ili zdravlja, oštećenja ili uništenja stvari i imovine ili zagađenja životne sredine u toku prevoza. Obavezno osiguranje u transportu opasne robe bilo je propisano najpre Zakonom o prevozu opasnih materija ("Sl. list SFRJ", br. 27/90 i 45/90 - ispr., "Sl. list SRJ", br. 24/94, 28/96 - dr. zakon i 68/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 36/2009 - dr. zakon) i Uredbom o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju ("Sl. glasnik RS", br. 53/2002), a zatim i Zakonom o transportu opasnog tereta ("Sl. glasnik RS", br. 88/2010). Danom početka primene Zakona o transportu opasne robe ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016), odnosno 1. januara 2017. godine, prestao je da važi član 8. Zakona o transportu opasnog tereta ("Sl. glasnik RS", br. 88/2010) kojim je bilo definisano obavezno osiguranje.

Prema podacima o poslovanju društava za osiguranje Narodne banke Srbije, broj osiguranja od odgovornosti vlasnika opasnih materija u toku transporta u Srbiji od 2017. godine iznosi oko 42% godišnjeg broja ugovorenih osiguranja, koja su bila obavezna do kraja 2016. godine.

Danas, obavezu osiguranja u transportu opasne robe u Republici Srbiji ima:

• prevoznik, za štetu nanetu trećim licima ili životnoj sredini prilikom prevoza opasnog otpada;
• zagađivač čije postrojenje ili aktivnost predstavlja visok stepen opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
• telo za ocenjivanje usaglašenosti tipa ambalaže, cisterne za transport opasne robe ili pokretne opreme pod pritiskom, od opšte i profesionalne odgovornosti za štete koje prouzrokuje pri obavljanju delatnosti.

Da li je osiguranje od odgovornosti za štetu dodatan trošak?

Iako osiguranje od odgovornosti u transportu opasne robe nije obavezno osiguranje, prema Zakonu o obligacionim odnosima postoji objektivna odgovornost za štetu od opasne delatnosti. Lice koje se bavi opasnom delatnošću, što uključuje i prevoz opasne robe, odgovorno je za pričinjenu štetu i onda kada ne postoji subjektivna odgovornost, odnosno kada do štete nije došlo nemarom ili greškom prevoznika.

Trošak koji prevoznik ima radi naknade štete predstavlja neplanirani trošak, a sama visina štete, odnosno troška će zavisiti od mnogo faktora, koje prevoznik može samo delimično da identifikuje, ukoliko je sproveo ocenu rizika svakog pojedinačnog putovanja i preduzeo odgovarajuće mere. Sa druge strane, premija osiguranja je trošak koji se planira i kojim se može upravljati (plaćanje premija u celokupnom iznosu ili plaćanje u ratama).

---

Poslednji vanredni događaj u transportu opasne robe dogodio se 11. februara 2025. godine, kada je došlo do iskliznuća dve cisterne tovarene sumpornom kiselinom. Iako nema zvaničnih podataka o posledicama vanrednog dogažaja na životnu sredinu, trošak sanacije oštećenja infrastrukture, odnosno zamene gornjeg stroja na pruzi br. 103 procenjen je na 224.760.489,20 dinara, bez PDV.

---

Suma osiguranja po osiguranom događaju, koja predstavlja značajan faktor od koga zavisi visina premije osiguranja, nikada nije bila definisana zakonom. Ovim je omogućeno osiguraniku da ugovori osiguranje prema svojim potrebama i u skladu sa obimom svoje delatnosti. Pored osigurane sume, na visinu premije osiguranja utiču i:

• agregatni limit, odnosno ukupna suma osiguranja za ugovoreni period osiguranja;
• klasa opasne robe koja se prevozi;
• vrsta i obim prevoza.

Faktor koji takođe utiče na visinu premije osiguranja jeste uspostavljen sistem upravljanja rizicima i bezbednošću procesa od strane osiguranika. Prilikom planiranja troškova, u obzir treba uzeti činjenicu da su, na osnovu člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost, usluge osiguranja oslobođene plaćanja PDV-a.

Osiguranje od odgovornosti za štetu ne donosi samo finansijsku sigurnost već predstavlja ključni korak ka unapređenju kvaliteta transportne usluge. Na taj način, vaše preduzeće pokazuje odgovornost prema klijentima i zajednici, čime gradi reputaciju pouzdanog i društveno odgovornog partnera.