Budite spremni na najbolje od inovacija!

Dok se u Republici Srbiji, nabavka teretnog vozila na alternativni pogon i dalje smatra inovativnim rešenjem, početak 2025. godine u Evropskoj Uniji obeležio je početak monitoringa emisije CO₂ i iz drumskog transportnog sektora, radi proširenja sistema trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte - ETS2. Smernice za dalji razvoj sistema date su 2023. godine Direktivom (EU) 2023/959, koja je definisala ciljeve smanjenja emisije gasova u transportnom sektoru, malim industrijama i stambenim zgradama, za 42% do kraja 2030. godine, u odnosu na 2005. godinu. Proizvođači komercijalnih vozila su spremni da odgovore na izazove u razvoju, te je, već drugu godinu za redom, nagrada internacionalnog žirija za kamion godine (IToY) dodeljena vozilu sa alternativnim pogonom. Dakle, očekuje se odgovor korisnika, odnosno transportnog sektora.

Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, transportni sektor je potrošač energije sa najvećim udelom u potrošnji u Evropi, sa učešćem od 28.5% u ukupnoj potrošnji u 2022. godini, i drugi po redu najveći izvor CO₂ emisije sa udelom od 29.4%, odmah iza proizvođača električne i toplotne energije čije učešće iznosi 33%. Najveći izvor energije koju koristi transportni sektor u Evropi, u 2022. godini bili su naftni derivati sa učešćem od 91,5%, takođe prema podacima Međunarodne agencije za energetiku.

Prostor za dekarbonizaciju u transportnom sektoru je značajan, a ADR je definisao okvire u kojima i prevoznici opasne robe mogu da daju doprinos ovom cilju. Na kraju, jedan od ciljeva samog sporazuma jeste i zaštita životne sredine. U poslednjim izmenama, sporazum ADR 2025 prati tehnološki razvoj, pa je tako tačkom 9.2.4.3.1 pored dosadašnjih zahteva za vozila sa pogonom na CNG, LNG, kao i LPG, definisao i upotrebu komprimovanog, odnosno tečnog vodonika kao pogonskog goriva. Definisani su i zahtevi za tehničkim rešenjem za vozila na električni pogon, u slučaju AT vozila. Ipak, bitno je razumeti da se ovi zahtevi primenjuju ukoliko se radi o prevozu opasnih materija u vozilima sa trajno pričvršćenim cisternama, prenosivim i demontažnim cisternama, kontejner cisternama i gasnim kontejnerima sa više elemenata, ili prevozu ekpsloziva. U suprotnom, opasna roba se može prevoziti teretnim vozilom na bilo koji alternativni pogon, ukoliko su ispunjeni ostali zahtevi sporazuma.

Sporazum pododeljkom 9.1.2 predviđa da se, za vozila različita od onih deklarisanih kao EX/II, EX/III, FL, AT i MEMU, ne zahtevaju drugi specijalni sertifikati osim onih koje impliciraju važeći propisi o opštoj bezbednosti u zemlji registracije. U Republici Srbiji, Pravilnikom o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, prepoznata su alternativna goriva. To je gorivo ili izvor energije koji služi, barem delimično, kao zamena za izvore fosilnih goriva u snabdevanju energijom transportnih sredstava sa mogućnošću njegove dekarbonizacije i poboljšanja ekoloških performansi saobraćaja:

• električna energija koju koriste sve vrste električnih vozila;
• vodonik;
• prirodni gas, uključujući biometan, u gasovitom - komprimovani prirodni gas (CNG) i tečnom stanju - tečni prirodni gas (LNG);
• tečni naftni gas (LPG) i
• mehanička energija dobijena iz skladišta ili izvora u vozilu, uključujući oslobođenu toplotnu energiju.

U zavisnosti od primenjenog rešenja, najveća dozvoljena ukupna masa vozila, odnosno skupa vozila, navedenim Pravilnikom se uvećava za masu koju zahteva tehnologija alternativnih goriva, a najviše za 1 tonu, odnosno za najviše 2 tone ukoliko je u pitanju tehnologija nulte emisije. Ovom odredbom su nacionalni propisi harmonizovani sa zahtevima propisa EU, odnosno Regulativom 2019/1242 kojom su definisani standardi za emisiju CO₂ novih teretnih vozila.

Da li je zaista sva odgovornost za emisiju gasova sa efektom stakleme bašte na prevozniku?

Zapravo, nije. Najpre, tu je pitanje infrastrukture za snabdevanje vozila na alternativni pogon gorivom. Prema podacima Ministarstva energetike, na dan 31.12.2024. godine, na teritoriji Republike Srbije 43 objekta poseduju licencu za snabdevanje tržišta CNG, dok je 73% ukupnog broja stanica za snabdevanje gorivom u svoju ponudu uvrstilo LPG. Infrastruktura elektropunjača za komercijalna vozila, kao i za snabdevanje vozila vodonikom, definisana je samo u najavi resornog ministarstva o izradi Zakona o infrastrukturi za alternativna goriva. Regulativom Evropske Unije 2023/1804 predviđen je razvoj infrastrukture za snabdevanje alternativnim gorivima duž osnovne i proširene TEN-T putne mreže. Tako je, između ostalog, za snabdevanje teretnih vozila, do kraja 2030. godine predviđeno da osnovna putna mreža, bude opremljena javno dostupnim elektro punjačima na maksimalnom rastojanju od 60 km, u svakom pravcu, jačine od najmanje 3600 kW, sa najmanje dva priključka maksimalne izlazne snage od najmanje 350kW.

Pored nerazvijene infrastrukture, stalna dilema je efikasnost implementacije vozila sa alternativnim pogonom. Iako je zabluda da je korisna nosivost ovih vozila smanjena zbog specifičnosti samog tehničkog rešenja, ostaje otvoreno pitanje „curenja emisije CO₂“. Naime, iako se prevoznici, kao krajnji korisnici pogonskog goriva okrenu alternativnim gorivima koja imaju smanjenu emisiju gasova sa efektom staklene bašte, moraju biti primenjene adekvatne mere za upravljanje emisijom ovih gasova u procesu proizvodnje samih energenata.

Kao podrška dekarbonizaciji, očekuje se da razvoj infrastrukture za snabdevanje alternativnim gorivima prati subvencionisana kupovina vozila na alternativni pogon. Trenutno je u Republici Srbiji moguće konkurisati za subvenciju pri kupovini novog teretnog vozila isključivo na električni pogon, uz uslov da najveća dozovoljena masa vozila ne prelazi 3,5 tona.

Šta prevoznici mogu da preuzmu?

Prevoznici su učesnici u transportu opasne robe sa najbrojnijim obavezama i odgovornostima. Pravilnom implementacijom zahteva međunarodnih sporazuma ne samo da diktiraju cenu prevoza na tržištu transportnih usluga, već svojim strateškim odlukama i strukturom teretnih vozila u svom voznom parku dugorično utiču i na razvoj infrastrukture za snabdevanje motornih vozila alternativnim gorivima, na teritoriji Republike Srbije i u regionu. Angažovanje „ADR vozila“ kada za tim ne postoji zakonska obaveza nije garancija bezbednijeg transporta, a sa druge strane negativno utiče na stepen iskorišćenosti voznog parka prevoznika, stvaranje nedoumica po pitanju primene zakonskih propisa, i na kraju, na finanskijski rezultat svih učesnika u transportnom lancu.

Poslovne odluke prevoznika oslikavaju njihovu društvenu odgovornost, brigu o bezbednosti i unapređenju kvaliteta života. Modernizacijom voznog parka i unapređenjem svoje ponude, prevoznici formiraju konkurentno tržište, i na još jedan način sprečavaju “curenje CO₂”, ovog puta sa aspekta smanjenja uvoza polovnih vozila sa negativnim uticajem na efekat emisije staklene baste. I na kraju, prevoznik će biti pouzdan partner svojim naručiocima, ka uspostavljanju sistema objavljivanja informacija o ugljeničnom otisku proizvoda i praćenjem uticaja sopstveinh proizvida na klimatske promene, kroz primenu standarda ISO 14067.

Trenutno, u okolnostima kada nema adekvatnih podsticaja za nabavku vozila od strane države i u uslovima nerazvijene infrastrukture za snabdevanje alternativnim gorivom, nabavka vozila na alternativni pogon svakako nije prioritetna mera za dekarbonizaciju. Ipak, od velikog je značaja prepoznati je u dugoročnim planovima razvoja preduzeća i prilikom donošenja strateških odluka. A kako bi strategija razvoja bila uspostavljana na pravi način, donosioci odluka u preduzeću i lica odgovorna za razvoj moraju da razumeju zahteve koji se pred njih postavljaju. I dok je izvesno da se transport zapaljivih tečnosti u cisternama neće prevoziti vozilima na električni pogon dok se ne razvije tehničko rešenje koje će pružiti odgovarajući nivo zaštite, vlasnicima voznog parka koji se bavi prevozom komada za otpremu ostaje da razumeju da oni imaju alternativu!